O hranjivosti vina
Hrana je mešavina raznih jela i pića, skup različitih a preko potrebnih elemenata (belančevina, ugljenihidrata, masti, vitamina, minerala i drugih materija) koji služe organizmu kao izvor energije i topline. I vino ima, prema objektivnim naučnim analizama, sva obeležja tako definisanog sastavnog dela ljudske hrane. Hranjive vrednosti vina ćemo početi nabrajati upravo od vode, jer je biološka, stoga vrednija od izvorske. U njoj su otopljeni minerali i mnogi spojevi koji sadržavaju čoveku potrebnu hemijski vezanu energiju (organske i prirodno sadržane anorganske kiseline, šećera itd.).
Vino, sastavni deo jela
Vino, kao sastavni deo jela, neposredno i posredno (miris, ukus) povećava sekreciju sokova i sistema za varenje, što je vrlo korisno. Dobar učinak na resorpciju vitamina B-12 (intrisic factor) odgovornog za normalan razvoj eritrocita, nemaju alkoholna, aperitina ni žestoka pića, nego samo vina. Pogotovu se starijim osobama, jer se kiselina u želucu u dobi nakon četrdeset pete godine najčešće smanjuje, preporučuje uz jelo čaša dobra vina. Već je spomenuto da vino utiče na izmenu materija u organizmu, da donekle može zameniti, pa i uštedeti belančevine, ugljenohidrate i masti. Vino će takođe biti korisno i kad se odlučimo na kuru mršavljenja. Ima slučajeva u kojima se vino uopšte ne može preporučiti. Možda ga organizam ne podnosi ili je na njega preosetljiv, a možda je u pitanju i bolest kojoj je kontraindikacija.
