Svet vina,vinarije i vinari

Vinogradarstvo Kosova je drevno. Kada se o njemu govori misli se zapravo na vinogradarstvo Metohije, gde postoje vrlo povoljni prirodni uslovi i duga tradicija u gajenju vinove loze i pravljanju vina o čemu su sačuvani pisani spomenici. Hilandarska povelja Cara Dušana govori o vinogradima u Prizrenu, Gornjoj i Donjoj Hoči (sadašnja sela Mala i Velika Hoča u blizini varošice Orahovac). Interesantna je povelja manastira svetog Arhanđela u Prizrenu (zadužbina Cara Dušana) koja govori o vinogradima u Semjanima koje je Car Dušan poklonio manastiru.

U povelji Cara Dušana datoj manastiru Hilindaru 1355. godine govori se o izvozu vina iz Metohije. Dečanska povelja Stevana Uroša kaže da su meropsi (zavisni zemljoradnici i ratari) bili obavezni da na manastirskom vlastelinstvu obrađuju vinograde. Vinogradarstvo i vinarstvo za vreme Nemanjića je važna privredna grana. Nakon dolaska Turaka u ove krajeve vinogradarstvo počinje da zamire jer Turci iz verskih razloga nisu pili vino, te su branili uzgoj sorti grožđa. Kasnije, naročito u XIX veku, Turci su dozvolili gajenje vinskih sorti jer su naučili da piju vino, pa su čak i sami počeli gajiti vinograde. U srednjem veku u Metohiji su bili veliki manastirski posedi. Možda je cela Metohija bila jedno manastirsko imanje (ime je dobila po grčkoj reči „metoh”, što u prevodu znači manastirsko dobro - imanje). Vekovna tradicija i iskustva u gajenju vinove loze i pravljanju vina u manastirima prenošena su sa kolena na koleno do današnjeg vinogradara. Danas se ovde može govoriti o novom vinogradarstvu i vinarstvu sa savremenim načinima proizvodnje.

Najvažnija poljoprivredna kultura

U Pokrajini se poljoprivredom bavilo oko 2/3 stanovništva. Predhodnih decenija, vinarstvo i vinogradarstvo je predstavljalo značajni deo privrede. Vinova loza je „manji probirač” od svih ostalih poljoprivrednih kultura, vrlo dobro uspeva na siromašnim, skeletnim i krečnim zemljištima, strmim položajima koji se ne bi mogli koristiti gotovo ni za jednu drugu kulturu. Ovakvih terena je u Pokrajini mnogo i zahvaljujući upravo osobinama vinove loze veliki su kompleksi neplodnog zemljišta pretvoreni u savremene vinogradarske plantaže.

Kosovska vinogorja Pokrajina Kosovo se sastoji iz dve oblasti, Kosovo i Metohija koje se u klimatskom i geografskom smislu razlikuju. U podnožju velikih planinskih masiva Šar planine i Prokletija prostiru se vinogradi pokrajine Kosovo. Ovde vinogradarstvo postoji u manjim oazama i nema razmere tržišne proizvodnje. Zasadi su dosta stari i dotrajali i ne postoji veći interes za njihovo obnavljanje i proširenje. Uzgaja se skoro jedino sorta Prokupac koja se potroši u svežem stanju, a samo mali deo preradi se u vino. Mnogo značajniju oblast za vinogradarstvo i vinarstvo predstavlja oblast Metohija. Ona predstavlja jedini vinogradarski reon Kosova, a deli se na dva podreona i to:
1. Severno kosovski vinogradarski podreon sa vinogorjima pećko i istočko.
2. Južno kosovski vinogradarski podreon sa vinogorjima: đakovačko, orahovačko, prizrensko, suvorečko i mališevsko.

Prirodni uslovi su temelj intenzivnog razvoja vinogradarske i vinarske proizvodnje na regionalnoj osnovi. Vekovna tradicija i stečena iskustva iz prošlosti samo potvrđuju takvo privredno usmerenje.